Moj Bože, ponekad se pitam, zar je dobro srce muslimanskog insana moralo da se vadi Valjevskim, Užičkim i inim drugim srpskim kamama.

Moj Bože, ponekad se pitam, zar je muslimanski čovjek samo što sevdah čuti, morao biti zaklan. Pa što to mi nismo išli u Negotin i Kraljevo i klali njihove majke, što to mi nismo postavili haubice na Žabljak, na Durmitor, na Zlatibor i ubijali njihovu djecu. Nismo, jer mi volimo, a oni mrze, ne svi, ali mrze.

Naše su džamije popaljene, mihrabi porušeni, mezarja uzorana, njihove crkve od Teočaka do Goražda niko ne dira.

Naše su majke i sestre silovane, a njihove se sunčaju po Adi Ciganliji i ljetuju po Budvi.

Naši su muhadžeri u Trogiru, Pakistanu, a njihovi se, sram ih bilo šetaju po Modriči, Dobojskim daidžama i Prijedorskim avlijama. Mi ovdje u Bosni jedemo Norvešku ribu sumnjivog datuma, a oni beru naše alkatmere i ruže i sjede ispod grožđa , gdje smo mi, samo mi, Bajrame dočekivali.

Bože moj, Bosanske gazde, Bosanske gazde i potomci Bosanskih begova; hej ljudi moji, gazde, gazde Bosanske čekaju u redu za tanjir graha, a njihova fukara po buvljim pijacama Zaječara prodaje almasli grane i šorvane naših nena. Prodaje fukara znoj i krv težaka.

Prodaje fukara ibrike i postekije po Požarevcu. Prodaje fukara vilerove goblene, vilerove goblene iz muslimanskih kuća, vezene u noćima kad još nije bila spaljena iluzija o uvali moga djetinjstva na brdovitom Balkanu i kad je zaklana porodica Huskića odgledala još jedno nedjeljno popodne koje vodi Dunja Lango.

Prodaje fukara, a mi se glođemo. Prodaje fukara pune muslimanske sehare, a mi se glođemo.

Prodaje srpska fukara muslimansko dostojanstvo, a mi se glođemo.

..., ali neka, neka narode moj, neka prodaje fukara, neka prodaje, jer ne mogu oni nakrasti koliko Musliman ima, ne mogu oni pobiti koliko Muslimanka mati može roditi.

I zato, ne zaboravi nikada narode moj, ne zaboravi nikada potoke krvi što se slivaju niz Soukbunar, Điđikovac, Mejtaš i Vratnik ne zaboravi nikada i nemoj nikad halaliti.

Ne zaboravi mrtve bebe rođene na Koševskom brdu, ubijene iz PAT-a, PAM-a, Boforsa, majku im ..., ne zaboravi i nemoj nikada halaliti.

Ako smo nekada morali halaliti, više ne smijemo.

Zakuni se narode moj krvlju rahmetli Hajre Mešića i sakatom djecom Bosanskom, da halaliti više nikada nećeš.

Ko halali, dabogda ga rođena djeca proklela, jer mi, mi Muslimani ovaj rat nismo željeli, ali ako hoćemo, dobit ćemo ga, jer u Bosni rješenja nema ili Džehenem ili sloboda, kome to nije jasno neka ide iz Bosne.